Predeli koji nas okružuju areal su rasprostranjenosti svih živih bića, prostor gde svako poštuje zakone prirode koje sama priroda nikada nigde nije zapisala, a svi ih znaju i poštuju na sebi svojstven način. Tu su svi različiti, a u suštini isti. Sve se svodi na roditi se, živeti i neststi. Svi su jači od nekog, od svakog postoji jači, a najjači ne postoji.

U svemu tome čovek je ubedjen da je razumno i najsavršenije biće pa je sebe nazvao homo-sapiens što u prvodu znači biće svesno. Neko od velikih, priznatih umnih ljudi je davno rekao da pametniji popušta, a svi to prihvatili i doveli ljudsku rasu u nezavidan položaj jer se nikada nijedno drugo živo biće ove planete nije pobunilo nazivu homo sapiens, a moja malenkost to shvati da su sva živa bića na zemaljkskoj kugli postupila po toj čuvenoj rečenici koja je zapisana zlatnim slovima u istoriju čovečanstva.

Ljudi su svesni da perfetum mobile ne postoji, a sa druge strane ubedjeni da su savršeni. Nije li to velika zabluda? Zar savršenstvo ne podrazumeva rešavanje svih problema, a problem perfetum mobile postoji danas i postojaće vekovima.

Setite se onog prosjaka iz Vašeg grada što tumara ulicama, koje su njemu putevi bez nade i kraja. Nasumično, bez stida, po nekom zatraži dinar za hleb. Svaki dinar dobijen od prolaznika znači još tren života, još tren nade za bolje sutra i tako iz dana u dan. Uz njega ide i onaj pas što ga svi nazivaju lutalica, a nisu svesni da greše. Čovek je lutalica, a pas nemi posmatrač zle sudbine svesnoga bića. Taj pas nikom nikada tražio ništa nije, a uvek je imao sve i mahao repom što govori da je srećan.

A da li ste videli da pas ubije psa, lav rastrgne lava, zmija ujede zmiju a kobac zgrabi kopca. Niste i nećete videti, ali ste čuli za krstaške, osvajačke i druge ratove u kojima su ljudi ubijali ljude.

Samo čovek svesno ubija čoveka i sebe naziva svesnim bićem, a zapravo nije ni svestan svoje nesvesti.

Kroki

Advertisements