Ima stvari koje sam rekao i kajem se, a neke sam prećutao i grize me savest.
Sad posle svega, sa iskustvom priče i ćutanja život me zbunio i ne znam kako dalje. Da li je bolje kajati se za učinjena dela ili patiti za nečim što smo mogli a nismo uradili. Hteo bih pričati, a ćuti mi se.
Kako naći pravu meru, pričati a ćutati i ćutati a pričati.
Kroki
bojović 
10 komentara
Comments feed for this article
4 decembra, 2008 u 16:43
ordomundi
Причај када помислиш, а ћути када осетиш.
5 decembra, 2008 u 03:37
Charolija
Posle Ordomundijevog komentara, ćutaću.
13 decembra, 2008 u 13:00
veshtichanstvena
Ne trazi meru…Tas na vagi uvek se pomera…cas ovako cas onako…Kada stane i uravnotezi se sasvim,ostaje ravna linija…
14 decembra, 2008 u 15:04
ordomundi
Попут добра, умереност је једна од врлина. Увек тражим меру. Можда зато што сам вага :). Не мислим, ипак, да ће икада настати та права линија о којој причаш. То је као када бих рекао да поседујем истину и апсолутно знање. Увек тежим ка томе али не успевам да их обухватим потпуно.
14 decembra, 2008 u 16:48
veshtichanstvena
Apsolutna istina ili znanje je ravna linija po mom osecaju i misljenju.Kada dostignes to( a niko nece)),nema dalje.To je kraj.Vestina je u balansiranju a ne u postignutom balansu…Ili bar uzbudjenje ceka hrabre…))Igra je umetnost zivljenja…Naklon publici u apsolutnoj ravnotezi zavrsenog….oznacava kraj…
Sve ovo sto napisah…nikako nije u zelji da ikoga „ubedjujem“ jer to je samo moj osecaj i misljenje kako vec rekoh,a svi imamo svoj senzibilitet,stanje uma…iskustva i svoju percepciju,imajuci svako pravo da iznesemo svoj stav.
PS:To je mozda jer sam skorpija))),pa tezim uvek slobodnom ispoljavanju emocija.Kada ti se cuti,ti cuti,kada ti se govori ti govori,nema tu ravnoteze))))))To je sloboda.I….nema kajanja
15 decembra, 2008 u 13:37
archibald57
Setih se one bajke u kojoj se kaže „ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se“. Ona nas uči da budemo umereni u svemu. Te nam bajke pričaju u vreme kada najlakše pamtimo. Urežu nam se u svest i, ako ništa na vreme ne promenimo, celog života ćemo težiti umerenosti i ravnoteži, kao što je slučaj sa poštovanim „ordomundi“ komentarom.
Reći ili prećutati?… ja sam za reći. Moj moto je: bolje da ti kažem nego da ti mislim. Ako ti kažem, možda ćemo se i posvađati, ali ćemo rešiti ono zbog čega smo se posvađali. Ako ti „mislim“ onda se to što ti mislim taloži i sve više sam siguran da sam u pravu što ti tako milsim, jer moje mišljenje nema opziciju koja će me dematovati. A možda ti „mislim“ pogrešno??? Nikad neću saznati ako ti ne kažem.
10 februara, 2009 u 13:37
mahlat
Nema mere, ni formule i pravila…
Ipak treba reci kad god se oseti potreba i cutati kad se oseti potreba za cutanjem.
Meni je zao izrecenog samo ako je ostalo da lebdi, neshvaceno i vraceno mi okrnjeno…
Zao mi je i onoga sto sam precutala a sto je ostalo da me grize kao crv…
S tim sto pravim razliku izmedju neizrecenog i mog nedodirljivog unutrasnjeg cutanja to je ono kad zelim da neko shvati moju tisinu ali to je izgleda neshvatljivo.
21 februara, 2009 u 12:41
sarah
Mislim da tisina boli vise od reci….ali i nepromisljeno i u afektu izgovorene reci(uvredljive) vise bole od tisine…
ja bas komplikujem.
Najvaznije je imati savest ili obraz, pa ako nekad nesto i kazemo sto ne mislimo i iz srca se izvinemo, nije pogresno…
odoh, bas sam zakomplikovala, ali tema je takva 😉
17 avgusta, 2009 u 10:10
upitnik
Nije to nista cudno da neki deo nas uvek pati zbog necega sto nismo- (smo) uradili, ali svakako da je bolje da se kajes za nesto sto si uradio, nego da zamisljas situaciju sta bi bilo kad bi bilo.Tek tada nisi miran sam sa sobom jer ne mozes znati ishod, a ovako kakav god bio ishod – to je tvoj izbor, i cinjenicno stanje, koje bi se ver. kad-tad dogodilo, nekom drugom situacijom.
Kad ti se prica a udjedno i cuti, ti onda dodji ovde : )
Ovo je lek za takva stanja, i jedino resenje. Osim pantomime 😀
P.S. Procitala sam pisac, ali tamo bi bio svaki komentar suvisan, a ni ne znam sta bih napisala.
Samo tako nastavi. Svidja mi se ovaj blog.
8 septembra, 2009 u 23:08
malabreskva
Jedno je pričati ili prećutati.
Drugo je učiniti ili ne učiniti.
Moje mišljenje: Uvek učiniti, ako želiš.
Uvek prećutati, ako možeš.