Ima jedna zemlja, a nema jednog vladara sa tri sina. Nisam siguran ni vladara da ima, a u njoj uvek vlada red. Ta zemlja u stvari i nije zemlja, nisam siguran da znam šta je. U njoj nikada niko nije bio, a svi znaju bar po nešto o njoj. Ta zemlja je u stvari jedno veliko carstvo. Carstvo bez cara u kom je svako svoj kralj. Tu svi kraljevi nemaju dvor, a svi su u isto vreme svoje dvorske lude.
Nekom’ je dan a drugom je noć, to je moguće samo u zemlji gde je logika nelogična. Jedan se smeje, a drugi plače jer tu suprotnostima nikada kraja. Prostor gde svako bira svoj put, a puteva ima raznih. Svaka ruža ima svoj trn, a predeli ove zemlje su cvetne staze i putevi posuti trnjem. Birate sami gde ćete ići. Po cvetnoj stazi koja nema svoj kraj, a ni početak joj niko nasao nije ili po trnju koje vas bode, a ubodi ne ostavljaju trag.
Nepoznato vam postaje poznato, a poznato vam više zanimljivo nije. Lepo postaje ružno, a ružno jos lepše. Veliko je malo, a malo najveće.
Čovek je rođen da hoda po zemlji, a ovde leti kroz vreme i noć. Kada žuri on se ne pomera, a dok se smeje ili dok plače on zapravo nemo ćuti.
Vreme stoji, ubrza i nestane.
Zemlja bez vladara, carstvo sa kraljem, jednom rečju to je san.
Kroki
bojović 